четверг, 29 декабря 2022 г.

язык белорусских интермедий XVII-XVIII веков до "русификации"




О том, насколько тогдашняя белорусская речь была близка к русскому языку России, свидетельствуют записи латинским алфавитом белорусской речи XVII-XVIII веков: школьные интермедии, заговоры. Как следует из белорусской лексики того времени, белорусская речь была тогда гораздо ближе к русскому языку России, чем созданный национальными деятелями в начале XX века белорусский литературный язык по принципу, чтобы максимально отличался от русского языка, путем  внедрения туда полонизмов, редких диалектных слов и избегания общих с русским языком слов("русизмов"), подбора слов, наиболее отличающихся от русских. 


К истории польского и русского народного театра: (Несколько интермедий XVII—XVIII столетия)


by Перетц Володимир Миколайович (1870—1935); Перетц В.

 https://archive.org/details/peretc16/page/n5/mode/2up?view=theater

В этом и подобных примерах слева - то, как белорусская речь,, записанная латинским алфавитом, звучала в памятниках письменности XVII-XVIII веков, справа - нынешний белорусский литературный язык. Можно обратить внимание, как белорусская речь была и есть гораздо ближе к литературному русскому языку, чем к  "мастацкай" мове. 

бязделлим - гультайства, 

пападзетца - трапицца,

 пападзися - спаткайся, патрапся

павидзися - пабачышся,  

священник - святар

апяць - зноу

бабенка в силе - моц

вот - вось

лих(ий) - дрэнны, кепски

дак - дык

изба - хата

тякеть - цячэ

священник - сьвятар

прилежин(прилежный) - старанны, рупливы

позаву - пакличу

уклад - 

к сабе-таки

нявидна - нябачна

приказаваю - загадваю

харашенка - добранька

приумей

чим-нибуть - чым-небудзь

опосли - пасля

еты - гэтыя

попався - трапиуся

изгинит - згине

апяць - зноу

насилу - 

к - да

ящо - ящэ

к успаведзи - да споведзи

наложив - наклау

от роду - ад нараджэння

нагадзив

настали - надышли

учать - навучаюць

к усячине(всячина)

смыслиць - кемиць, разумее

недамыслить - недадумаецца

 землю пахали - арали

предки - продки

зачав - пачау

ваставаисе - заставайся

ум - розум

наверзется 

не веливъ Бог - не загадвау

Вперод - наперад


Белорусские заговоры XVIII века из сборника Алишаускаса

Ališauskas, Vytautas 
Baltų religijos ir mitologijos reliktai Lietuvos Didžiojoje Kunigaikštystėje (XIV-XVIII a.): šaltinių rinkinys 

Татьяна Васильевна Володина, доктор филологических наук, центр исследований белорусской культуры, языка и литературы национальной академии наук Беларуси (Минск, республика Беларусь) 
о первых фиксациях Белорусских заговоров
Живая Старина, 2(114) 2022

Lacieu czorny woron, nios miaso pieraz czarnojo pole, miaso pało krou stajała

ворон - крумкач, крук

пераз - праз

пало - упала


Lacieła ptucha od menie,

idzi ka mnie 

ка мне - да мяне


Dobry dzień wodzica sciudzona

krynica jeść u ciabie karenie, bielyie kamienie

pamahaycie ad urokow, Muskich Zanuckich

памагайте - дапамагайте

мужских - мужчынских


Dziawanna krasnaja

Panna, praszu Ciabie

красная - прыгожая


Dubie ty moy iasny charoszy, krasni, dubie

nad usie dzierawa prymij heta iaika da ciabie

харошы - добры

красны - прыгожы


…zmieja had biary swoy iad

яд - атрута


hospdy Boże pomazy

помажы - дапамажы


Stojał dub na moru, a w dubu

dźiewiać sukow, dźiewiać wiechciow, w tym

dubie niechay hynie wuż, y hadżina. Staie

dub na moru o dziewiaciu pnioch, dziewiaciu

Kareniach, dżiewiaciu hałłoch, a w duplu

hadziny, wiaracelnicy idzicia ad menie, day

Boże zdrowi


Boh spasiciel, Duch Światy odkupiciel 

спаситель - збауца, збавицель, выратавальник


…na moru bieły kamień, na kamieniu staić

stolik, prybrany, zasłany na ratowanie za im

siadzić Baba szałacza, baronić ad urokow

muskich, Zanockich, Parabockich, zasiłaje

w zapadnie kraie, hdzie słonce y miesiąc

zapadaiec

мужских - мужчынских

западние крае - заходния краи

западаеть - заходзиць


…idu

iak adzin hospod Boh z Bohem na sto urahow

u baru u halka

урагов - ворагау


В записях Е. Романова есть текст с подобными образами: «Госпаду Богу памалюся, Прачыстай матцы пакланюся.

На моры, на кіяні, на востраві на Буяні

стаіць ізба без вокан, без дзвярэй. Хто

ў той хаці? А ў той хаці тры вараны, тры

арлы ружжо замаўляюць і замочуюць

порах і свінец, і страляць ужо ружжу

канец»

ружжо - стрэльба

изба - хата

вараны - крумкачы



day Boze achotku na rabotku, kab achotnicy zali

 

ахота, ахотники - ахвота

Boh, Spas, Praczystaia, niechay Ciabie uzdarowić

У православных(униатов) белорусов Христос - это спас, спаситель , а не збауца, збавитель



 Z Kijowa hrada, w lipowym kuscie paszła na tryscio

Z Kijawa hrada z adnaho rada hadzina zmija z lipowoho kusta, nie szumi, nie hudzi hodpody Boże pomazy

Брюкнер, Карский, Морашевский

Каятан Марашэўскі Камедыя

Карский Белорусы т. 3 кн. 2, 2007

A. Bruckner. Polnisch-russische Intermedien des XVII. Jahrhunderts (Archiv fur sl. Phil,, XIII, 1891)
 

nadabie w ieho pahledzieci

Iz y spadu

na bok siuda lepiey

lichoio

Nos nadabie z nimi

vsiohdy

daunob muzyki pahybli

wytarhawać

Znowu ia na torh z miachom

a patarhawać wolno.

dzieło budut tut dziełaci

czy nie swadźbu na mieyscu siom buduć skakaci

Tot bywało on o tom hetak ludziom każeć

rożony brat

Ja ciebie lublu. 

siaia wiera

kak horkoie iabłoko

ludziom spasiennaia

krouju nie pacieju

niedażdżeć

nienahladnaja

to na tuiu, to na siu staranu

trudna

usio iey praciwna

nie dażdau

parasiata

бо калі яе раз пацяраеш, болі яе не сышчыш

Да які ж я вялікі дурак! 

 а я даздацца не магу 

Вот і цяпер мазоліцца трэба, аддыхнуць некалі. 

Усё нам напроціў ідзець.

 Прападзі ты! На што мне гэтае зеркала? 

 Відзь жа ты відзіш, як я працую.

. Вот як сарваў яблычак з дзерава праклятага,

Так мне няцяжка будзець закладу дадзяржаць

А чы скора?

 толькі пазволь яшчэ хоць трошачкі,

 нічога не трудна. 

Дзяржыся, Дзямідзе... дзяржыся, нябожа!

Ну што ж дзелаць?

з нікім не гаварыў і нікога не відзеў

 Вот як худа, так худа. 

так і ўму набраўся. 

. А ўжо ж! Нашто я буду ілгаць?

 Я б табе і многа даў, каб ты мяне ўсягды слухаў.

 Калі толька я цябе зазаву,

 Але мне трэба жыда, майго падданага, пазваць; ці будзець ён мне паслушным?

 Скарэй жа ты.

 бо калі яе раз пацяраеш, болі яе не сышчыш.

 Столька ён раз 

Ох, многа, многа рабят, 

Надабе в его пагледзети

Всёгды

Мужики погыбли

Вытаргавать

На торг з мяхом

Дело будут тут дзелати

Чы не свадзьбу на мейсцу сём будут скакати

Тот бывало он о том гэтак людзём кажеть

Я тебе люблю

Тая и сяя вера

Как горкое яблоко

Людзём спасенная

Кроую не патеу

Недажджеть

Ненаглядная

То на тую, то на сю сторону

Трудно

Усё ей протиуна

Не даждау

Парасята

Кали яе раз пацяраеш, боли яе не сыщыш

Вялики дурак

Даждацца не магу

Аддыхнуць

Напротиу

Гэтае зеркала

Видзь да ты видзиш

З дзерава

Закладу дадзяржать

А чы скора?

Позволь яшчэ

Не трудна

Дзяржыся, дзямидзе

Ну што ж дзелаць?

Никога не видзеу

Вот як худа, так худа

Уму набрауся

Илгать

Многа дау, усягды слухау

Толька я цябе зазаву

Пазваць, ци будзець ен мне послушным

Скарэй жа ты

Столька раз

Многа рабят


Надабе - др.рус. слово, в бел. мове нет слов надо, надобе, надобно, - трэба

Всёгды - заужды, зауседы

Погыбли - загинули

Вытаргавать - выгандлявать

Торг - кирмаш

Дело - справа

Дзелати - рабиць

Свадзьба - вяселле

Сём - гэтым

Тот - той, о том - АБ тым

Люблю - кахаю

Сяя - гэта

Как - як

Яблоко - яблык

Спасенная - збавенная

Кроую - крывёю

Не дажджеть - не дачакае

Сю(сию)  - гэтую

Трудно - тяжка

Даждау - дачакау

Парасята - парасяты

Пацяраеш - страциш, згубиш

Сыщыш - адшукаеш, знойдзеш

Дурак - дурань

Даждацца - дачакацца

Аддыхнуць - адпачыць

Напротиу - насупраць

Зеркала - люстэрка

Видзиш - бачыш

Дзерава - дрэва

Дзяржать - трымать

Скора - хутка, шыбка

Пазволь - дазволь

Трудна - тяжка

Дзяржыся - трымайся

Дзелать - рабить

Видзеу - бачыу

Худа - кепска, дрэна

Ум - розум

Илгать - хлусить

Многа - шмат

Усягды - заужды, зауседы

Зазаву - пакликаю

Пазваць - пакликать

Паслушны - паслухмяны

Столька - стольки

Рабяты - хлопцы



Хрэстаматыя па старажытнай беларускай литаратуры

https://knihi.com/none/Chrestamatyja_pa_starazytnaj_bielaruskaj_litaratury.html#376


Перетц В.Н. К истории польского и русского народного театра. // Известия отделения русского языка и словесности. т. 10, кн. 1.
Историко-литературные исследования и материалы. Т. 1


by Перетц Володимир Миколайович (1870—1935)

https://www.litres.ru/vladimir-nikolaevich-peretc/zametki-i-materialy-dlya-istorii-pesni-v-rossii/

https://archive.org/details/peretc14/peretc14_1/

usiuhdy 

wsiohdy - заужды, заусёды

bystruju - шпарки, хутки

Bratia Choroszyje  - добрыя

Procz - прэч

trudysz - працуем

Niwa Paszni nierodit - ралля, ворыва

Krowiu krasnieiut oziera - крывёю чырванеють азеры

choroszenko - добранька

pomahaiet  - дапамагае

Sey na nas natieraiet - сей (а не цей)

Paw strach na chana - 

Ja procz od obozu - прэч

nielubit tiebie - не кахае



12 комментариев:

  1. Этот комментарий был удален администратором блога.

    ОтветитьУдалить
    Ответы
    1. Этот комментарий был удален автором.

      Удалить
    2. Там так написано "География записей указывает на области проживания этнического
      белорусского населения. Известно, что миссия бернардинцев работала в  следующих населенных пунктах: Воложин,
      Беница (ныне Молодечненский район),
      Лагойск, Будслав (Мядельский район),
      Рабунь (Вилейский район) — все в Минской области, Березино (вероятнее всего,
      деревня в Докшицком районе Витебской
      области), которые расположены в запад-
      ной части современной Беларуси, а также
      в Троках (Тракае) и Пренах (Пренае) —
      в Литве [6. P. 414].Ссылка на Baltų religijos ir mitologijos reliktai
      Lietuvos Didžiojoje Kunigaikštystėje (XIV–
      XVIII a.): šaltinių rinkinys / sudarė ir parengė
      V. Ališauskas. Vilnius, 2016 т.е. Троки там есть,но в источнике не указано,где конкретно каждая запись сделана.Книга есть в сети http://tautosmenta.lt/wp-content/uploads/2013/12/Alisauskas_Vytautas/Alisauskas_BRMR_2016.pdf

      Удалить
    3. Этот комментарий был удален администратором блога.

      Удалить
    4. Этот комментарий был удален автором.

      Удалить
    5. Причем тут троцкисты?Я 1974 г рождения и помню еще советские времена.Тогда говорили,что беларусы и украинцы отдельные от русских народы со своими языками и культурой,но братские.Это официальная политика СССР такая была.Или Брежнев был троцкистом?

      Удалить
    6. Отдельными народами стали с подачи троцкистов - так и осталось. Далеко не все большевики разделяли их мнение о необходимости отделения Белоруссии и Украины.

      Удалить
    7. Латиноамериканцы или арабы тоже на разные народы разошлись.И ничего,трагедии из этого не делают,живут по разным государствам

      Удалить
    8. Этот комментарий был удален автором.

      Удалить
    9. Этот комментарий был удален администратором блога.

      Удалить
    10. Этот комментарий был удален автором.

      Удалить
    11. Этот комментарий был удален администратором блога.

      Удалить